Reference
Reference
BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA, Nadzorni sistem Beogradskog vodovoda

Beogradski vodovod osnovan je pre 115 godina i tokom svog razvoja neprestano je povećavao kapacitete prateći demografski iindustrijski razvoj grada. U ovom periodu broj Beogradjana porastao je 25 puta a količina proizvedene vode 110 puta. Kriza devedesetih zaustavila je sve razvojne tokove. To se najviše odrazilo na primene savremenih resenja u oblasti nadzora i upravljanja proizvodnjom, distribucijom i kvalitetom vode.Vlada Japana, preko svoje agencije JICA (Japan International Cooperation Agency), odobrila je JKP BVK (Beogradski vodovod i kanalizacija) donaciju za realizaciju Projekta za unapredjenje vodosnabdevanja u Beogradu. U okviru projekta predvidjeno je da se:

  1. Formira SCADA (Supervisory Control And Data Aquisition) sistem za nadzor i upravljanje nad bunarima, distributivnim pumpnim stanicama i rezervoarima.
  2. Isporuče pumpe, frekventni regulatori i soft-starteri za rekonstrukciju 7 distributivnih pumpnih stanica
  3. Obnovi oprema za analizu kvaliteta vode

Realizacija projekata podeljena je u dve faze. Prva faza imala je za cilj formiranje SCADA sistema koji obuhvata ukupno 155 objekta:

  • Glavni kontrolni centar (MCC - Main Control Centar) 1 lokacija
  • Lokalni kontrolni centri (LCC - Local Control Centar) 4 lokacije
  • Pumpne stanice A tipa (sa lokalnim SCADA serverom) 14 lokacija
  • Pumpne stanice B tipa (bez lokalnog SCADA servera) 14 lokacija
  • Bunariske crpne stanice 102 lokacije
  • Rezervoari 20 lokacija

bkv_kontrolni_centar

bkv_elektro_ormani










Na tenderu objavljenom u Japanu januara 2006. godine posao oko realizacije projekta dodeljen je japanskoj kompanij EBARA iMIKRO KONTROL-u kao njenom podizvodjaču.

Glavni funkcionalni zadatci postavljeni pred SCADA sistem su:

1.Prkupljanje i arhiviranje podataka

  • Prikupljanje real-time digitalnih i analognih podataka sa svih objekata povezanih u sistem (oko 10.000 tagova);
  • Arhiviranje svih relevantnih informacija dobijenih na osnovu prikupljenih podataka u relacionu bazu podataka;
  • Prezentacija real-time i arhiviranih podataka putem sinoptičkih ekrana, trendova, grafikona i tabela.

2. Real-time kontrola i monitoring bunarskih pumpi

  • Daljinsko upravljanje i monitoring za 65 bunarskih pumpi lociranih na levoj obali reke Save preko LCC Bežanija;
  • Daljinsko upravljanje i monitoring za 40 bunarskih pumpi lociranih na desnoj obali reke Save preko LCC Banovo brdo;

3. Real-time monitoring distributivnih pumpnih stanica i rezervoara

  • Monitoring 27 distributivnih pumpnih stanica povezanih direktno na MCC ili preko nekog od četri LCC-a;
  • Monitoring 20 rezervoara povezanih direktno na MCC

Hidraulička shema sistema Hijerarhiski, prema toku informacija, arhitektura SCADA sistem podeljena je u tri nivoa. Ovakvu organizaciju diktirale su predvidjene funkcije koje je sistem morao da ispuni kao i topologija objekata lociranih u prečniku od oko 40km.

Na prvom, najvišem, nivou nalazi se MCC (Main Control Centar) u kome se prikupljaju, prezentuju i skladište informacije sa svih objekata povezanih u sistem. Na ovoj lokaciji instalirano je ukupno 6 servera i 4 radne stanice :

  • Master SCADA server predstavlja glavni SCADA server u sistemu. U njemu se nalaze real-time podaci prikupljeni sa svih objekata u sistemu. Pored prezentacije real-time podataka za radne stanice (oko 400 ekrana) ovaj server ima i funkciju da generiše sve vrste grafičkih i tabelarnih izveštaja na osnovu arhiviranihpodataka;
  • Master SQL server odgovoran je za skladištenje svih tipova informacija prikupljenih u MCC-u i četri LCC-a u relacionu bazu podataka radi njihove kasnije prezentacije i analize;
  • Backup SQL server je redudantni SQL server u sistemu, a podatke replikacijom dobija od master SQL servera;
  • DC (Domai Control) server zadužen je za ispravan domenski rad celog SCADA sistema sa svim servisima koje jedan ovako složen sistem zahteva;
  • GPRS (General Packet Radio Service) server ima uogu komunikacionog servera i zadužen je da prikuplja podatke sa svih objekata koji su samo putem GPRS mreže povezani na MCC. Prikupljene podatke ovaj server prosledjuje master SCADA serveru;
  • WEB server distribuira i prezentuje preko Interneta real-time i arhivirane podatke u SCADA i SQL serverima svimautorizovanim korisnicima.

bkv_scada

bkv_scada










Drugi, srednji, hijerarhiski nivo predstavljaju četri LCC-a (Local Control Centar). Svaki LCC ima funkciju da prikuplja, prezentuje i skladišti u lokalu informacije sa objekata koji čine tehnološki zaokružene celine, kao i da informacije dalje prosledjuje MCC-u. Na sve četri lokacije instalirano je ukupno 10 servera i 4 radne stanice:

  • Lokalni SCADA/SQL serveri za prezentaciju real-time i arhiviranih podataka u lokalu instalirani na svakom od četri postojeća LCC-a.
  • Lokalni/redudantni DC serveri instalirani na LCC Bežanija i LCC Banovo brdo;
  • GPRS serveri za prikupljanje podataka sa bunarskih crpnih stanica na levoj i desnoj obali Save instalirani na LCC Bežanija i LCC Banovo brdo;
  • TN (Teleconmmunication Network) server zadužen za nadzor nad celokupnom telekomunikacionom mrežom SCADAsistema sa svim pripadajućim komunikacionim linijama i uredjajima;

Na trećem, najnižem nivou, nalaze se sami objekt povezani na neki od četri LCC-a ili direktono na MCC. Pored upravljačkih elektro i komunikacionih ormana na važnijim distributivnim pumpnim stanicama instalirani su i lokalni SCADA/SQL serveri i radne stanice. Glavnu opremu na objektima čine :

  • 59 upravljačkih elektro-ormana proizvedenih i ispitanih po IEC 60439-1/ IEC 60204-1 standardima;
  • 14 serverskih rack-ova sa pripadajućim SCADA radnim stanicama;
  • 126 novih PLC-ova kao i oko 80 postojećih na kojima su izvršena aplikativna prilagodjenja kako bi mogli biti povezani u sistem;
  • 25 touch operater panela;
  • 20 analizatora hlora;
  • 26 L3 switch-a, 32 SHDSL router-a i 149 GPRS router-a;

Svi objekti povezani su u jedinstveni telekomunikacioni sistem baziran na Ethernet-u. Na bunarskim crpnim stanicama kao i rezervoarima razmena podataka sa nadredjenim centrima realizovana je putem Iternet-a uz pomoć GPRS router-a. Za sve distributivne pupne stanice realizovani su redudantni komunikacioni putevi. U zavisnosti od lokacije i raspoloživosti primarne komunikacijone linije realizovane fiber-optičkim kablovima, SHDSL, ADSL ili WLL konekcijom, a sekundarni komunikacioni putevi realizovani su preko Internet-a pomoću GPRS router-a.

Projektovanje SCADA sistema, kao početni faza u realizaciji projekta otpočelo je sredinom marta 2006 godine, a celokupna oprema čija je težina iznosila preko 24t isporučena je BVK-u u prvoj polovini oktobra 2006 godine. Nakon instalacije i povezivanja opreme na objektima SCADA sistem je pušten u rad krajem februara 2007.

bkv_ebara_mikrokontrolbkv_nadzorni sistem

Novosti

Powered by BeoNET